Svet je bio zapanjen koliko i nasmejan kada je aprila 2005. godine obznanjeno da su u bosanskom gradu Visokom otkrivene prve piramide u Evropi, njih pet. Tada je Semir Osmanagić, u šali nazvan balkanskim Indijanom DŽonsom, posetio brdo Visočice, mesto gde je nekada bila prestonica Bosne Visoko.

 

Privučen očiglednim piramidalnim oblikom brda i pronađenim kamenim strukturama u okolini, istraživač bez arheološkog akademskog zvanja i autor nekoliko knjiga o piramidama pre dve godine inicirao je iskopavanje nečega što će, ako se pokaže istinitim, definitivno biti novo svetsko čudo. Osmanagić, koji živi u Hjustonu, do sada je posetio gotovo sve piramidalne strukture na planeti i više je nego ubeđen da se u Visokom nalaze pravilni kameni objekti napravljeni ljudskom rukom, stari od 2.500 do 12.000 godina. Reporteri „Dnevnika“ proveli su jedan dan s entuzijastom i obišli značajne lokalitete na kojima se rade iskopavanja, a naša prva stanica bila je Piramida Meseca, čija je visina procenjena na 190 metara. Pored nje postoje piramide Sunca, Zmaja, Zemlje i LJubavi.

 

Da je vest u svetu grunula jako pokazale su nam grupe Bošnjaka iz dijaspore, koji prilikom posete rodnom kraju nikako ne propuštaju atrakciju Visoko. Semir Osmanagić pokazao nam je jednu od 28 sondi gde radnici buše tlo u nadi da će pronaći nedvosmislen materijalan dokaz da su pod današnjim brdom nekada živeli i radili ljudi. Sve vreme hodali smo po kamenim blokovima s kojih je skinuta velika količina zemlje i koji zaista imaju identičan obrazac. Poprečni presek tla pokazuje da se glina i lapor smenjuju na svaka dva-tri centimetra, a iznad njih su ploče za koje Semir misli da su izlivene na licu mesta. Ova „autonomna građevina na bosanski način“, kako je naš sagovornik zove, ima kamene blokove nepravilne glazure, što je Osmanagića navelo na ideju da su pravljeni na visokoj temperaturi. Zanimljivo, ali svaka do sada iskopana terasa nagnuta je pod uglom od 10 stepeni. Protivnici ideje o piramidama, kaže Osmanagić, tvrde da se na tom lokalitetu nalaze prirodni, geološki materijali i da su terase nastale prirodno, međutim, šta god da je istina, pločice na terasama ni pod kojim slučajem nisu pucale prirodno, već očigledno geometrijski pravilno.

 

- Pitanja je više nego odgovora, ali mi sigurno znamo da su ispod nas kamene piramide, rađene ljudskom rukom, da im se strane poklapaju sa četiri strane sveta i da tri najveće, piramide Sunca, Meseca i Zmaja, čine pravilan trougao. Odstupanje u odnosu na sever iznosi svega 14 minuta. Piramida je građena od obrađenih kamenih monolita breče. Dizajn joj je stepenast, terasa širine dva metra, zatim kosina od tridesetak metara, ponovo dvometarska terasa, i tako dalje. Dizajn jako liči na piramide iz kompleksa Teotihuakan u Meksiku. Satelitskim snimkom utvrdili smo da u Bosni postoji devet piramida, od čega pet u dolini kod Visokog - objasnio nam je Osmanagić. Termalnom satelitskom kamerom otkriveno je da lokacije gde se navodno nalaze piramide mnogo brže ispuštaju temperaturu nego brda nastala prirodnim putem, što je dunulo vetar u leđa smeloj teoriji.

 Nakon obilaska Piramide Meseca, brdskim putićem spustili smo se do tunela kod fabrike kože i tekstila KTK „Visoko“. Prema Osmanagiću, bosanske piramide su povezane podzemnim tunelima baš kao slični objekti u svetu, a KTK tunel verovatno prolazi ispod reke Bosne. Tunel koji su koristili kako Austrougari tako i JNA dobrim delom je urušen, a radnici ga krče podupirući ga drvnom građom na način koji se radi u rudnicima. Odmah potom sišli smo i u podzemni kompleks Ravne, udaljen dva i po kilometara od Piramide Sunca, za koju se smatra da je visoka 220 metara. Za taj tunel važi da ide direktno do pomenute piramide, jer su stare generacije Visočana pričale kako su baš njime stigle do brda. Za pola godine rada došlo se do 200 metara dubine, a kada je kopanje počelo visina tunela iznosila je svega 80 centimetara do metar. U tunelu se već kod 80. metra pojavio bočni prolaz, zagrađen ljudskom rukom, oblim kamenjem koje ne potiče iz tunela. Semir nam je rekao da su stalaktiti u tunelu, poslati na ispitivanje, stari oko 2.900 godina, pa sam tunel mora biti mnogo stariji.

Na 110 metara dubine dolazimo do pravilne raskrsnice, gde levi prolaz vodi ka još dva, manja tunela. Unutra su pronađeni kameni blokovi dimenzija dva puta tri metra, kao i jajoliki blok netipičan za okolinu, težak oko 700 kilograma. NJegov rub izdubljen je kao da je tu nekada bio poklopac. Na 110 metara od ulaza pešak skoro čučeći hoda tunelom koji je 18 metara ispod nivoa zemlje, s nagibom od 1,5 stepena - idealnim za drenažu vode.

 - Moji oponenti kažu da su ovi tuneli u srednjem veku, ili ranije, bili rudnici, a ja ih pitam: rudnici čega? Ovde ne postoje tragovi nijedne rude vredne eksploatisanja - izjavio je Smir pod svetlošću rudarskih lampi, na temperaturi barem 15-20 stepeni nižoj od vanjski paklenih 36 Celzijusa.

Poslednja adresa bila nam je Gornja Vratnica, kružno brdo ispod kog su dolovi i kaldrma. Pre nekoliko meseci na lokalitetu Toprak Alija otkriveni su kameni blokovi i za jedan od njih se veruje da je najveći na Balkanu. Dugačak 4,5 metra, širok 1,7 i visok 63 centimetra, ovaj blok je težak gotovo kao gvožđe, a naš domaćin tvrdi da je izliven na licu mesta. Čudno, ali ti blokovi, koji prstenasto opasuju brdo, oksidiraju na obodima. Gledano postrance, uočava se šablon gradnje: blok-glina-blok, ali Semir ne zna zbog čega. Kao jedna od alternativa pominju se elektromagnetna polja i energetski prstenovi vode, kojima je ovaj kraj navodno bogat. Blokovi imaju krivolinijski spoj, da li zbog vode, ventilacije, energetskog polja ili zaštite od zemljotresa - odgovora opet nema. Kao šlag na tortu, čuli smo da ukoliko se dim cigarete pusti u jednu od sitnih rupa među blokovima, dim izbija na drugim rupama. U Visokom, dakle, definitivno ima areheološkog dima, a da li ispod piramidalnih brda kulja vatra, sačekaćemo neoborive dokaze, ili opovrge.

Igor Mihaljević
Foto: N. Stojanović

Visoko veruje, nauka kritikuje

 

Iako u svojim naporima uživa podršku bosanskohercegovačke vlade, Osmanagić konstantno trpi napade domaćih i inostranih stručnjaka. Najžešći su arheologa Zilke Kujundžić-Vejzagić i istoričara Envera Imamovića. Oni Osmanagića nazivaju neznalicom, amaterom i mešetarom, tvrdeći da je irealan i da „spekuliše bez ikakve naučne podloge i odgovornosti“. Takođe, naučnici smatraju da iskopavanje navodnih piramida ugrožava arheološko nalazište drevnog grada Visoko, te da su ljudi u tom regionu pre od pet do deset hiljada godina živeli u pećinama i nisu bili u stanju da grade piramide. Semir Osmanagić spremno je odgovorio na svaku kritiku, uzvrativši napadom „oni nikada nisu ni posetili Visoko“, i sada je svetska struka na testu da pokaže ko je u pravu. Nama se najviše dopao komentar arheologa Kertisa Ranelsa s Univerziteta Masačusets u Bostonu, koji kaže: „Nesvakidašnje tvrdnje zahtevaju nesvakidašnje dokaze.“

 

Dok piramide ne dobiju i zvaničan planetarni sud, Visoko i dalje živi sunčanim životom. Nema dućana bez piramidalnih artikala, firme menjaju imena, turisti dolaze li dolaze. Uopšte se nismo začudili kada smo na sarajevskoj Baščaršiji videli majicu s natpisom „j...o zemlju koja piramide nema“.