Stručnjaci procenjuju da je arheološko nalazište Vlasac značajnije od Lepenskog vira
Majdanpek – Arheološko nalazište Vlasac daleko je manje poznato od Lepenskog vira, od kojeg je udaljeno svega nekoliko kilometara nizvodno Dunavom, ali, sudeći po onome što se moglo čuti na pres konferenciji u majdanpečkom muzeju, ima daleko veći značaj od svog nadaleko čuvenog pandana. Na ovom skupu predstavljeni su žrtvenici pronađeni pre dve godine na obalama Dunava. Paun Es Durlić, direktor majdanpečkog muzeja istakao je tom prilikom da se i do sada znalo da je na Vlašcu živeo ljudski predak još stariji od onoga koji je naseljavao Lepenski vir, ali da ova poslednja otkrića bude nadu da se možda može doći do ključa za razumevanje starčevačke kulture, karakteristične za popularni ‘’Lepenac’’, a samim tim i za celu tzv. đerdapsku seriju.
– Ostala staništa pronađena na evropskom tlu bila su kratkotrajnog karaktera, nepostojana, pračovek iz tog doba često se selio. Za razliku od njih, naši preci koji su nastanjivali Lepenski vir i Vlasac zadržali su se na ovim mestima i to ih razlikuje od ostalih naselja. Tako su nam pružili priliku da o njihovim civilizacijama saznamo puno toga – izjavio je Boban Vasić, kustos muzeja Lepenski vir dodajući da se prve domaće životinje nalaze baš na Vlascu.
Žrtvenici sa natpisom predstavljaju svetski vredan nalaz, mišljenja je arheolog Dragan Jacanović.
– Grafizmi pronađeni na ovim predmetima, podvlačim, predstavljaju najstarije pronađeno pismo na svetu, ne simbole, ne znakove, kako neke naše kolege to predstavljaju. To kažem stoga što sa te tačke gledišta nama i kinesko ili arapsko pismo mogu ličiti na simbole ili znake zato što ih ne prepoznajemo, ali zapravo jesu pismo. Mogu samo da se složim sa konstatacijom da znaci na vlasačkim žrtvenicima predstavljaju poruku koju nam je uputio prapredak i jedino je pitanje da li ćemo mi uspeti da je dešifrujemo.
Arheolozi su ovu pres konferenciju iskoristili i da naglase da je odnos države prema kulturnim vrednostima ove vrste veoma loš:
– Lepenski vir kao jedino očuvano nalazište iz tog doba na ovom za arheologe izuzetno vrednom prostoru, nalazi se danas u takvom stanju da to, slobodno mogu da kažem, predstavlja pravu sramotu za ovu državu – rekao je Bora Dimitrijević, direktor zaječarskog muzeja i jedan od članove ekipe koja je početkom sedamdesetih istraživala Vlasac pre nego što će ga potopiti Dunav usled izgradnje HE Đerdap.
Žrtvenici sa Vlasca biće ovoga leta izloženi u muzeju Lepenski vir koji se nalazi petanestak kilometara od Donjeg Milanovca uzvodno Dunavom.
Jelena Bujdić Krečković
Preuzeto sa:http://paundurlic.com/vlasac/eho/danas.htm
