Evo već je osmi mesec kako moje interesovanje za sav vaš rad u Bosni ne jenjava. Naprotiv uzbuđenje raste svakog dana sa novim otkrićima.
Poštovani prijatelju,
Evo već je osmi mesec kako moje interesovanje za sav vaš rad u Bosni ne jenjava. Naprotiv uzbuđenje raste svakog dana sa novim otkrićima. Sam sam se sebi smejao kada sam shvatio da se ponovo osećam kao kada sam kao mali čitao i "živeo" razne pustolovine na granici mogućeg… Ipak skoro svakodnevno od aprila meseca kada su nastavljeni terenski radovi ja skoro da ne propuštam dana da ne proverim šta ima novo na sajtu. Nestrpljenje da vidim nove fotografije i bes (jer ''što je sad baš morala da padne kiša'') sigurna su potvrda da sam totalno podetinjio. Ili je to, ili se u meni probudio dečak koji će zaboraviti na ograničenja koja stariji sebi nameću, te se na krilima ovog predivnog entuzijazma vinuti u nove životne visine, lepše, kvalitetnije, bolje. Čak sam i mnogo puta pomišljao kako bi bilo lepo da sam i sam u Visokom ili u blizini kako bih svojim učešćem i ja prigrabio parče slave u otkrivanju novih stranica istorije u ovim potpuno revolucionarnim danima za nauku ali i za sve ostale oblasti života. Zaista, već dugo, dugo kanim se da vam ako ništa, prosto napišem jedno pismo zahvalnosti i podrške u kom bih razmenio sa vama svoju radost i pozitivnu energiju (a naravno, uzeo više no što dao), takođe podelio i neke sopstvene, laičke opservacije koje bi eventualno mogle doprineti boljim razotkrivanjima bosanske praistorije. Zaista osećam i ličnu radost i satisfakciju jer smatram da to što vi radite ima tu šansu da emituje pre svega ljubav i to u svetskim razmerama kao i nove ''evoluirane'' odnose među ljudima. I namerno pišem ''vi'' malim slovima jer više niste sami! Uspeli ste da ujedinite tolike ljude oko zajedničkih ideja koje sve imaju zajednički sadržalac u toj želji za boljim.
Toliko sam uzbuđen otkrićima i svim dešavanima da zaista nisam verovao da će nešto uspeti da nadjača ovo divno osećanje.
Nažalost, zbog nekih ličnih problema moje pismo je dobilo i jedan novi gorak ukus. Zaista sam želeo da u svom pozdravu izbegnem ove neprijatne teme koje će uslediti ali to nije bilo moguće jer ste mi Vi ostali poslednja nada.
Naime, ne znam da li se sećate ali ja sam Vas kontaktirao 23.februara raspitujući se za više informacija o fenomenu kamenih kugli. Tada sam i pronašao što sam tražio na sajtu http://www.alternativnahistorija.com/, a od Vas sam dobio otpozdrav i fotografiju najnovije, tek otkrivene meksičke kugle iz Vaše tadašnje posete zapadnom Meksiku (Cerra Piedras Bollas). Ono što Vam tada nisam rekao, planiravši da to učinim kasnije iz nekih tehničkih razloga, jeste da sam i sam u posedu dve poveće, izuzetno obrađene kamene kugle. Pronašao ih je moj pradeda i iz generacije u generaciju one su bile čuvane i smeštene na posebnom mestu u našem vrtu. Nakon ovog rata one su i jedino što mi je i ostalo. Samo te kugle pored ruševina. Jedna je čak i oštećena u ratu. Možete zamisliti moj bol kada sam saznao da su nestale sa našeg poseda.
Slučaj smo blagovremeno prijavili policiji i čekali smo rezultate ali bojim se da od toga neće biti ništa jer policija čak do sada nije napravila niti uviđaj, makar posetivši lokalitet i okolinu. Vi mi tako ostajete jedina nada da ću ponovo ugledati te kugle i makar tu sliku uspeti da sačuvam u svom srcu od predaka mi. Bojazan da tradiciju njihovog čuvanja neću biti u stanju da održim doživljavam veoma teško kao i sva moja familija.
Nadam se takođe, da će i projekat Bosankih piramida ali i svi budući ostati neumrljani, čisti, radosni i svetli kao što su do sada bili, kako bi konačno i doneli svetlosti i ljubavi u ove naše krajeve.
Svako dobro i puno radosti u životu novih otkrića.
Predrag Stakić
U prilogu šaljem korisne informacije o lokalitetu i istorijatu kamenih kugli.
Uz nove fotografije iz septembra 2006. godine saljem i neke starije iz '40 i '74 godine.
Dvadeset kilometara uzvodno od Zavidivića na desnoj obali Krivaje nalazi se selo Stog. Na mestu gde je bila železnička stanica u vreme dok je saobraćao ''Ćira'' nalazila se moja porodična kuća, tj. kuća porodice Stakić. Stakići su u prošlim vremenima bili veoma cenjeni i uticajni ljudi tih krajeva i katkad se nailazi na njih i po starim knjigama. Čak je i otkriće ovih dveju kugli ostalo zabeleženo u knjizi ''MANASTIR VOZUĆA u Bosni'' iz 1940.god. Između ostalih profesija bili su advokati, sveštenici, trgovci i prosvetitelji. Serafijan Stakić je 1851. godine otvorio čak školu u svojoj kući i imao je 30 učenika. Jasno je stoga, da iz takve kuće, moj pradeda Branko Stakić inače jedan od cenjenijih advokata u tom delu Austrougarske zaista jeste bio kadar da u ovim kuglama, pronašavši ih, prepozna njihovu nesvakidašnju vrednost i lepotu i tako ih sa posebnom ljubavlju sačuva od zuba vremena i ostavi u amanet nama ostalima da činimo isto. Tako je i bilo do poslednjeg rata kada je posed bio napušten i ostavljen na nemilost ludilu ratnog vihora. Tih godina je jedna kugla i oštećena. Ipak druga je sačuvana. Tehnička, administrativna pitanja, posledice ratne devastacije kao i bojazan postratnih trauma nisu dozvoljavala da se vratimo odmah nakon rata i obnovimo imanje. Naše ne prisustvo tamo održavalo je osećaj strepnje za tu jedinu ''preživelu'' stvar, konstantnim i nemilosrdnim. Danas, kada je situacija najzad bolja i kada su rešena sva tehnička pitanja i kada nam je nadomak srca ostvarenje najveće želje da na ruševinama stare kuće možemo da obnavljamo, na tom simboličnom temelju – kuglama, tom jedinom artefaktu koji je uspeo sve da nadživi i ostane sačuvan… …mi smo doživeli ovo…
Kugle su nestale u periodu od 18.juna do 03.jula ove godine.
Molimo Vas i sve ljude dobre volje i osećaja za pravdu, da nam pomognete u ovom, za nas, veoma teškom trenutku.Pomozite da bude ono što je jedino ispravno – da nam se kugle vrate, pa makar ta jedna, preostala kugla, jer mi smo ih pronašli i čuvali skoro čitav vek i valjda smo zaslužili da nastavimo.
Ako ništa… Toliko smo bar svi mi dužni onima koji su hodali zemljom pre nas i ostavili nam sve što su uspeli da otrgnu od zaborava i propadanja ali i našim pokoljenjima koja od nas očekuju to isto.
Svako dobro
Predrag Stakić sa porodicom
