Ne postoji dešifrovani tekst Maja koji bi govorio o „apokalipsi“ i „kraju svijeta“. Stoga nakon 21. decembra možemo u miru dočekati 22. decembar – kaže pola u šali, pola u zbilji bosanski arheolog Semir Osmanagić, koji je napisao doktorsku disertaciju o civilizaciji Maja i odbranio je na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu
– Civilizacija Maja je imala 21 kalendar u upotrebi. Za 16 kalendara znamo koje cikluse prate (od solarnih, lunarnih, zvezdanog sistema Plejada, proročanski, disanje Sunca itd.) U kontekstu 21.12. 2012. važan je Dugi ciklus, koji obuhvata pet Baktun ciklusa po približno 5.200 godina, odnosno ukupno trajanje blizu 26.000 godina. Stogodišnjim posmatranjem neba teleskopima i procesuiranjem informacija kompjuterima naša civilizacija je zaključila da jedan ciklus precesije traje 25.920 godina. Maje su to imale zapisane u svojim knjigama, tzv. „kodeksima“. Prema nekim autorima, kraj tih pet ciklusa je 21. decembra ove godine, međutim ne postoji slaganje oko toga svih istraživača civilizacije Maja. Stoga je i sam datum kontroverzan – kaže Osmanagić.
On kaže da se Solarni sistem kreće unutar galaksije Mlečni put i Maje su opisivale taj ciklus od 26.000 godina. Naravno, objašnjava Osmanagić – postavlja se pitanje – otkuda im takvo sofisticirano astronomsko znanje kada „Enciklopedija Britanika“ i vodeće američke enciklopedije opisuju Maje kao „indijance kamenog doba“?
– Oficijelna istoriografija piše o „opsednutosti Maja računanjem vremena“. Nabrajaju njihove kalendare: (1) „Dugi“, koji traje od nultog dana i godine 3114 p. n. e. do naše 2012 godine; (2) „Religiozni“ kalendar od 260 dana koji se sastojao od 20 meseci po 13 dana; i (3) „Solarni“ kalendar od 365 dana (18 meseci po 20 dana, plus dodatnih pet dana). Ne osporavaju im se vrlo precizno izračunate solarne godine za planete u Sunčevom sistemu. Ponegde se ističe da fascinacija Maja sa vremenom nije naučna u našem smislu; njima je vrieme bilo cirkularno i ciklusi bi se ponavljali. Vladari bi trebalo da ponavljaju rituale i akcije svojih prethodnika – kaže Osmanagić.
U Centru za posetioce opservatorije Kiz Pik u Taksonu (Arizona, SAD) nalazi se mural Maja sa sledećim tekstom: „Maje su imale naučno precizniji kalendar u upotrebi nego što je današnji gregorijanski.“
– Ova činjenica nije slučajnost. Kalendar zapadne civilizacije bazira se na godini od 365 dana.
Svake četiri godine se mora korigovati za jedan dan (dodaje se jedan dan u februaru). I ne samo to. Svakih 400 godina se mora dodavati po još jedan dan da bi se kalendar uskladio sa položajem Zemlje u Sunčevom sistemu. Na drugoj strani, Maje tokom 4.000 godina postojanja njihove civilizacije nisu niti jedan put usklađivale (dodavale, oduzimale) dane u njihovom kalendaru. Naravno pri tome mislimo na samo jedan od kalendara – kaže Semir Osmanagić.
