Piše: Igor Šipić
Pred san obično vrtim u glavi svoje filmove. Nikad ne znam zašto, ali ovaj put je to bio zaglavni kamen. Računam: 29+1+11+16+1+28+19+13, zbrajam, 118, dodajem kamen, 15+1+18+9+19, lijepo 62, aha, zbrojim 180. Tako sam zaspao. Budim se ranim ranorujanskim jutrom. Što sam ono sinoć računao? Ah, da, zaglavni kamen, moram to zapisati, 180 kao 180°, luk se uklapa u konusnu formu zaglava. A Zaglav, pa da, plesnjak u Tribunju, u doba sedamdesetih, u cvijetu mladosti. Jure nas prve ljubavi, penjemo se polako u stasu, sv. Mikula nad nama. Put kroz život pun je katarakti, zaglaviti se može lako. Prva asocijacija bio mi je Sizif, ali njegov je posao bio uzaludan, moj očito nije.
