Piše: Milovan Šavija
Уколико се историја схвати као покушај реконструкције свега онога што се у неком изабраном временском периоду на одређеној локацији или на читавој планети догађало као последица људских активности онда би се њено писање на први поглед могло учинити не тако компликованим. Они њени састављачи и конструктери требали су само да поседују довољно радозналости, истрајности и систематичности у прикупљању писаних и усмених сведочанстава из времена које је било предмет реконструкције, те минимум списатељских и наративних способности, што се код таквих талената подразумевало, па да се на крају добије лепо и корисно дело које би у свом називу обавезно имало реч историја. А читањем таквих дела би се могла задовољити знатижеља оних натпросечних савременика једног времена да у својим главама имају што јаснију слику свега онога што је претходило времену у којем су они своје животе живели. Тако би се на готово идиличан начин одржавала она неопходна веза између прошлости и садашњости уз чију помоћ би и пут ка будућности био глаткији и лишен оних непријатних скокова и падова.
